Kao roditelji, deci često želimo da pružimo sve ono što mi nismo imali. Međutim, u toj želji lako zaboravljamo da je jedna od najvažnijih veština koju im možemo dati – sposobnost da razumeju vrednost onoga što poseduju. Deca ne uče iz onoga što im govorimo, već iz onoga što svakodnevno vide za našim kuhinjskim stolom.
U našem domu, finansijska pismenost nije suvoparna tema, već deo vaspitanja koji decu uči strpljenju, odgovornosti i poštovanju tuđeg truda.
Razlika između „treba mi“ i „želim“
Ovo je osnovna lekcija koju dete mora da savlada rano. „Treba mi“ su nove patike jer su stare omalele; „Želim“ su najnoviji model patika jer ih svi u školi nose. Razgovor o ovoj razlici nije uskraćivanje radosti, već učenje prioritetima. Kada dete razume da svako „da“ jednoj želji često znači „ne“ nekoj važnijoj potrebi, ono počinje da razmišlja kritički.
Uvođenje u pojam budžeta
Decu ne treba opterećivati brigama odraslih, ali ih treba uključiti u proces odlučivanja.
- Zajednička nabavka: Na pijaci ili u prodavnici, dajem im zadatak da pronađu najkvalitetniji proizvod za određenu cenu. To ih uči da upoređuju, čitaju sastav i ne nasedaju na šareni marketing.
- Planiranje cilja: Ako dete želi skuplju igračku ili bicikl, ne kupujemo to odmah. Napravimo plan. Odredimo deo koji će ono uštedeti od džeparca i deo koji ćemo mi dodati. Čekanje na stvar koju žele daje toj stvari vrednost. Ono što se dobije „na tacni“, obično završi polomljeno ili zaboravljeno u ćošku za deset dana.
Rad kao izvor prihoda
Džeparac u našoj kući nije plata za osnovne obaveze poput nameštanja kreveta ili učenja – to su stvari koje se podrazumevaju kao deo doprinosa zajednici. Međutim, za dodatne, teže poslove u kući ili bašti, dete može da „zaradi“. Tako stvara direktnu vezu između uloženog vremena, truda i novca koji drži u rukama.
Čuvanje i popravljanje
Dostojanstvo se ogleda i u odnosu prema stvarima koje već imamo. Učim ih da se odeća slaže, da se cipele čiste i da se stvari popravljaju umesto da se odmah bacaju. To razvija svest o održivosti i sprečava stvaranje potrošačkog mentaliteta u kojem je sve zamenljivo i bezvredno.
Primer je najjači autoritet
Ne mogu tražiti od deteta da bude skromno ako ja nekontrolisano kupujem. Moja smirenost pri donošenju odluka i doslednost u planiranju su modeli koje oni usvajaju. Kada vide da roditelji poštuju svoj novac i da njime upravljaju bez stresa, deca stasavaju u ljude koji će sutra umeti da grade stabilne domove.
Naš zadatak nije da deci ostavimo samo novac, već znanje kako da njime upravljaju. To je jedini način da budu istinski slobodni i samostalni ljudi, sposobni da sutra uzdignute glave vode svoje živote.
FOTO: Envato
