Dojenje u prvim nedeljama posle porođaja obično deluje kao veliki fizički i emotivni napor, jer se telo istovremeno oporavlja od trudnoće, uspostavlja laktaciju i prilagođava novom ritmu života. U tom periodu važnu ulogu imaju prolaktin, koji podstiče stvaranje mleka, i oksitocin, koji pomaže otpuštanje mleka, ali i oporavak materice posle porođaja.
Posle početnog haosa telo ulazi u mirniji ritam
Međutim, kada dojenje potraje duže, posebno do druge godine, ono za većinu žena više ne izgleda isto kao na početku. Kako pokazuje i tekst koji služi kao oslonac, do tada je laktacija uglavnom dobro uspostavljena, podoji su kraći i ređi, a hormonske oscilacije manje izražene nego u ranim mesecima. Zato produženo dojenje često nije onoliko fizički zahtevno koliko ljudi zamišljaju kada ga porede sa periodom novorođenčeta.
To, ipak, ne znači da telo ništa ne oseća. I posle godinu ili dve dojenja neke majke i dalje primećuju umor, veću glad, žeđ ili potrebu za više odmora. Važno je, međutim, da se taj osećaj ne pripiše automatski samo dojenju. Na umor često mnogo više utiču nedostatak sna, mentalno opterećenje, stres i svakodnevna briga o detetu nego samo stvaranje mleka. Upravo zato dve godine dojenja ne deluju isto na svaku ženu.
Produženo dojenje nije isto što i iscrpljivanje po svaku cenu
Jedna od važnih stvari koje se često zaboravljaju jeste da produženo dojenje može imati i svoje zdravstvene koristi za majku. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje nastavak dojenja uz dopunsku ishranu do dve godine ili duže, a pouzdani zdravstveni izvori navode da je dojenje povezano sa manjim rizikom od nekih bolesti kod majke, uključujući rak dojke, rak jajnika i dijabetes tipa 2. Što dojenje traje duže, zaštitni efekti mogu biti izraženiji.
Pored toga, mnoge žene opisuju da im dojenje vremenom postaje i emocionalno lakše nego na početku. Kada više nema početne neizvesnosti, bola i stalnog usklađivanja sa ritmom bebe, dojenje nekima postaje rutina koja deluje smirujuće i povezujuće. Ipak, to nije univerzalno pravilo. Ako majka oseća da je produženo dojenje previše iscrpljuje, da joj remeti san, raspoloženje ili svakodnevno funkcionisanje, važno je da zna da “duže” ne mora uvek da znači i “bolje po svaku cenu”.
Zato je možda najtačnije reći ovako: dve godine dojenja ne “troše” telo majke nužno onako kako se često priča, ali ga i dalje drže u posebnom biološkom režimu. Kod nekih žena to prolazi gotovo neprimetno, a kod drugih ostavlja trag kroz umor, iscrpljenost ili potrebu za dodatnom podrškom. Najvažnije je da majka prati sebe isto onoliko koliko prati dete. Ako se javlja uporan umor, loše raspoloženje ili osećaj da telo više ne izdržava isti ritam, to je dovoljan razlog za razgovor sa lekarom.
