U mnogim porodicama razgovor o obavezama počinje tek kada neko zakasni, zaboravi dogovor ili ostavi nered. Tada se više govori o krivici nego o rešenju. Kratak porodični sastanak može da pomogne da se dogovori naprave dok su svi mirni.
Nije potrebna tabla, dnevni red od deset tačaka ni duga rasprava. Za početak je dovoljno izdvojiti 15 minuta jednom nedeljno, u vreme kada niko ne žuri.
Porodični sastanak nije suđenje
Cilj sastanka nije da roditelji pročitaju spisak dečjih grešaka. Svaki član porodice treba da dobije priliku da kaže šta mu je tokom nedelje bilo dobro, šta mu je smetalo i šta bi želeo da promeni.
Pravila mogu biti jednostavna:
– govori jedna osoba, ostali je ne prekidaju
– kritikuje se postupak, a ne osoba
– razgovara se o jednom ili dva problema
– dogovor mora biti jasan i ostvariv
Umesto „Nikada ne pomažeš“, bolje je reći: „Potrebno je da posle večere skloniš svoj tanjir.“ Što je zahtev konkretniji, manja je mogućnost da ga svako razume drugačije.
Mlađa deca mogu nacrtati šta im se dopalo ili izabrati jednu obavezu koju će naredne nedelje pokušati da ispune.
Kako da dogovor zaista zaživi?
Na kraju sastanka treba ponoviti ko je šta preuzeo. Dogovor može da se zapiše i postavi na vidljivo mesto, ali ne bi trebalo da sadrži previše zadataka.
Ako nešto nije urađeno, sledeći sastanak nije prilika za ponižavanje. Potrebno je proveriti da li je obaveza bila preteška, nejasna ili jednostavno zaboravljena. Nekada je dovoljno promeniti vreme ili podeliti veliki zadatak na manje korake.
Važno je pomenuti i ono što je bilo dobro. Zahvalnost za pripremljen obrok, pomoć mlađem detetu ili uredno završenu obavezu pokazuje da sastanak nije organizovan samo zbog problema.
Porodični sastanak ne uklanja sve nesuglasice, ali uči decu da se problemi rešavaju razgovorom, slušanjem i dogovorom. To je veština koja će im koristiti mnogo duže od jedne sređene sobe.
