Sa negom usta možeš da kreneš i pre prvog zuba, ali najvažnije pravilo glasi: pranje zuba počinje čim iznikne prvi zub. To je najčešće oko šestog meseca, ali kod neke dece ranije ili kasnije – nije presudan datum, već trenutak kad se zubić vidi.

Kada početi i šta ti stvarno treba?

U periodu pre zubića dovoljno je da jednom dnevno nežno prebrišeš desni vlažnom gazom ili silikonskim naprstkom, čisto da se beba navikne na “nešto u ustima”. To nije “veliko čišćenje”, nego priprema da kasnije četkica ne bude drama.

Za prvi zubić ti treba mala četkica sa mekim vlaknima i malom glavom. Pasta ide u baš maloj količini: u prvim godinama to je praktično tanak sloj preko vrha četkice, tek toliko da se zub “obeleži”. Poenta je da dete dobije naviku pranja i minimalnu zaštitu, a ne da proguta pastu.

Kako prati zube da bude kratko, mirno i efikasno?

U prvim godinama roditelj pere zube detetu. Dete može da drži svoju četkicu i “pomaže”, ali finu motoriku i temeljnost tek uči, pa je realno da ti odradiš glavni deo. Najlakše je da dete sedi u tvom krilu, glava blago zabačena, a ti radiš kratko i nežno – bez ribanja i bez nerviranja.

Rutina koja najviše štiti zube je dva puta dnevno, a večernje pranje je najvažnije. Noću se manje luči pljuvačka, a ako dete zaspi posle mleka (dojka ili flašica) ili gricka pred spavanje, ostaci ostaju na zubima i tada karijes kod male dece ume da napreduje brže nego što roditelj očekuje. Zato cilj nije “da blista”, nego da se uveče zubi koliko-toliko očiste.

Šećer kod dece: najveće zamke su “tečne”

Kad dete poraste i krene “sam/a ću”, pusti ga da proba – to je super navika. Samo ubaci pravilo da ti na kraju “pređeš još jednom”, jer dete obično opere samo prednje zube ili prebrzo završi. U praksi, pomoć i kontrola roditelja su često potrebni još godinama, dok dete ne razvije sigurnu rutinu.

Dobra ideja je i da prva poseta stomatologu ne bude tek kad se pojavi problem. Ako dete ode rano, to obično bude kratak, miran pregled i dobar način da se stomatolog ne vezuje za bol i stres, nego za rutinu. To kasnije roditeljima štedi mnogo nerviranja – i detetu pravi manje straha.