Žitarice su jedna od namirnica koje se često nađu među prvim zalogajima bebe, ali i kasnije ostaju važan deo dečije ishrane. Daju energiju, lako se kombinuju sa voćem, mlekom, jogurtom ili povrćem i mogu da budu dobar saveznik roditeljima koji žele obrok koji je i hranljiv i zasitan.
Ipak, nije svaka žitarica ista. Velika je razlika između ovsene kaše bez dodatog šećera i slatkih pahuljica koje više liče na poslasticu nego na doručak. Zato je važno da roditelji gledaju sastav, a ne samo šarenu ambalažu.
Kada se žitarice uvode u ishranu bebe?
Žitarice se obično uvode kada beba počne sa nemlečnom ishranom, u skladu sa savetom pedijatra. Najčešće se kreće postepeno, sa malom količinom, kako bi roditelji videli kako beba prihvata novu namirnicu i da li joj prija.
Za početak se biraju jednostavne kašice, bez dodatog šećera, soli, aroma i nepotrebnih dodataka. Pirinač, kukuruz, ovas, proso, heljda i druge žitarice mogu imati svoje mesto u ishrani, ali se uvode pažljivo i u skladu sa uzrastom deteta.
Postepeno uvođenje je važno, jer bebin stomak tek uči da vari nove namirnice. Nema potrebe žuriti niti uvoditi više novih stvari odjednom.
Kako izabrati dobru žitaricu za dete?
Najbolji izbor su žitarice koje su što manje prerađene i koje nemaju dodat šećer. Kod starije dece dobar izbor mogu biti ovsene pahuljice, integralni hleb, palenta, heljda, proso, integralna testenina ili domaća kaša sa voćem.
Važno je da žitarice ne budu jedina osnova obroka. Dete treba da dobija i povrće, voće, mlečne proizvode, jaja, meso, ribu ili mahunarke, u skladu sa uzrastom i navikama porodice.
Roditelji treba da obrate pažnju na deklaraciju. Ako je šećer među prvim sastojcima, proizvod nije najbolji svakodnevni izbor. Zdrava žitarica ne mora biti dosadna — uz bananu, jabuku, cimet, jogurt ili mlevene orašaste plodove za stariju decu može postati ukusan obrok koji dete rado jede.
Navike se grade rano. Kada dete od malih nogu upozna prirodan ukus hrane, veća je šansa da će kasnije birati bolje obroke, a ne samo ono što je najbrže i najslađe.
