Tokom raspusta deca često kasnije odlaze u krevet, duže spavaju i nemaju čvrst raspored. Kada nastava počne, roditelji pokušavaju da za jedno veče vrate staru rutinu. Rezultat su teško buđenje, nervoza i žurba već prvog školskog jutra.
Promena je lakša ako počne postepeno. Ritam spavanja ne može pouzdano da se pomeri za jednu noć, naročito kod starije dece i tinejdžera.
San se vraća malim koracima
Nekoliko nedelja pre početka nastave vreme odlaska na spavanje i ustajanja može se pomerati za 15 do 20 minuta na svakih nekoliko dana. Tako se organizam postepeno prilagođava, bez naglog uskraćivanja sna.
Deci uzrasta od šest do 12 godina obično je potrebno od devet do 12 sati sna, dok se tinejdžerima preporučuje od osam do 10 sati. Potrebe nisu iste kod svakog deteta, ali teško buđenje i pospanost tokom dana mogu biti znak da sna nema dovoljno.
Jutarnja dnevna svetlost pomaže organizmu da se razbudi, dok jako osvetljenje i ekrani uveče mogu otežati uspavljivanje. Korisno je da telefon tokom noći ne stoji pored detetovog kreveta.
Mirno jutro počinje prethodne večeri
Veliki deo jutarnje gužve može se izbeći uveče. Dete, u skladu sa uzrastom, može da pripremi odeću, proveri ranac i odredi šta mu je potrebno za prvi deo dana.
Dobro je unapred dogovoriti:
– vreme buđenja i izlaska iz kuće
– mesto na kojem stoje ranac i školske stvari
– jednostavan izbor za doručak
– ko proverava obaveze mlađeg deteta
Prvih dana ne treba uvoditi previše novih pravila. Važnije je uspostaviti nekoliko navika koje porodica može dosledno da prati.
Ako dete i pored redovne rutine dugo ne može da zaspi, veoma teško ustaje ili je neobično pospano tokom dana, roditelji mogu razgovarati sa pedijatrom. Dobar početak školske godine ne počinje savršeno spakovanim rancem, već odmornim detetom.
