Između posla, dece i kućnih obaveza, supružnici mogu odlično da organizuju zajednički život, a da sve ređe razgovaraju o sebi.

Ko danas ide po dete, kada stiže račun i šta nedostaje za ručak? Takvi razgovori održavaju svakodnevicu, ali ponekad zauzmu sav prostor između dvoje ljudi. Dan prođe u dogovorima, a da niko nije stigao da pita šta je drugog obradovalo, naljutilo ili umorilo.

To ne mora da znači da je nestalo bliskosti. Možda je samo svaki razgovor dobio zadatak koji mora da se završi.

Vreme za odnos ne mora da počne rezervacijom restorana ili slobodnim vikendom. Nekada je to kafa koju supružnici popiju zajedno, kratka šetnja ili nekoliko minuta posle večere, bez usputnog gledanja u telefon. Važno je da oboje imaju priliku da govore i budu saslušani.

Pitanje „Kako si?“ može da dobije konkretniji nastavak: „Šta ti je danas bilo najteže?“ ili „Čemu se raduješ ove nedelje?“ Odgovor ne traži uvek savet. Ponekad je dovoljno saslušati partnera bez objašnjavanja šta je trebalo drugačije da uradi.

Ipak, razgovor teško dobija prostor ako jedan supružnik odmara, dok drugi završava sve preostale poslove. Zato se vreme za bliskost čuva i pravednijom podelom obaveza. Zajedničko veče počinje ranije – dogovorom ko će šta preuzeti.

Kada nešto nedostaje, jasna molba može da bude korisnija od očekivanja da partner sam primeti: „Voleo bih da večeras malo sednemo zajedno“ otvara razgovor bez optužbe da drugoj strani nikada nije stalo.

Braku su potrebni i razgovori koji nemaju praktičan zaključak: zajednička uspomena, smešna situacija sa posla, ideja za izlet koji još nije isplaniran. U njima ponovo ima mesta za ljude koji dele život, sa svim onim što ih zanima i izvan dnevnog rasporeda.