Dečje obećanje može biti iskreno, ali odluka o dolasku životinje podrazumeva da odrasli preuzimaju konačnu odgovornost za njenu brigu.
Dete već zna kako će se ljubimac zvati i gde će spavati. Roditelji zamišljaju zajedničke šetnje i igru. Pre konačnog „da“, međutim, vredi zamisliti i sasvim običan radni dan: jutarnju žurbu, domaće zadatke, kišu i umor.
Ko će tada prošetati psa, očistiti posudu ili otići po hranu? Ko će čuvati životinju tokom odmora? U porodični plan treba uračunati i redovne troškove, veterinarsku negu i nepredviđene izdatke.
Ljubimac ne treba da postane test kojim dete dokazuje da je odgovorno. Ono može da učestvuje u poslovima primerenim uzrastu, uz nadzor, ali dobrobit životinje ne sme da zavisi od toga da li je tog dana raspoloženo ili se setilo dogovora.
Pre izbora treba upoznati potrebe konkretne životinje i proveriti uklapaju li se u prostor i ritam porodice. Fotografija i prvi utisak nisu dovoljni za odluku koja menja svakodnevicu na duže vreme.
Ako porodica trenutno nema dovoljno vremena ili mogućnosti, odluka da sačeka sasvim je odgovorna. Najbolji trenutak za ljubimca dolazi kada, uz želju da ga imaju, ukućani imaju i ostvariv plan kako će o njemu brinuti.
