Pre samo jednu–dve generacije, „dobar otac“ se često merio time da je kuća obezbeđena i da se zna red. Danas se od tata očekuje mnogo više – i to nije samo trend, nego pomeranje cele porodične slike. Nije da su očevi ranije manje voleli decu, nego su im uloge bile drugačije postavljene, a društvo je to podrazumevalo.
Kako je nekad izgledala uloga tate?
U tradicionalnom modelu tata je najčešće bio glavni hranilac i autoritet. Briga o bebi, presvlačenje, uspavljivanje i „sitnice“ oko deteta uglavnom su se vezivale za mamu i ženski deo porodice. Čak i kad je tata bio prisutan i brižan, često se podrazumevalo da on „pomaže“, a ne da je ravnopravni nosilac svakodnevice.
Zbog toga su mnogi očevi bili više vezani za ulogu „onog koji rešava“: posao, računi, popravke, disciplina. Emocionalna bliskost sa detetom je postojala, ali se ređe pokazivala otvoreno. I što je zanimljivo: taj model je umeo da bude težak i za same muškarce, jer je poruka bila jasna – moraš da izdržiš, ne priča se o strahu i nesigurnosti.
Uloga tate danas
Danas se sve više priča o tome da je otac važan ne samo kao finansijska sigurnost, nego i kao emocionalni oslonac i aktivni roditelj od prvog dana. Sve češće su tate uključene već u trudnoći: idu na preglede, pričaju sa bebom, uče o porođaju i oporavku. Posle rođenja, sve je normalnije da tata presvlači, kupa, uspavljuje, vodi dete u vrtić i zna „sitne“ stvari: kad je poslednji put jelo, šta ga smiruje, gde su rezervne čarape.
Ono što je velika promena u glavi (i tu se najviše „lomi“): tata više nije „pomoćnik“, nego ravnopravan roditelj. Kad se to stvarno uspostavi, dobijaju svi: dete dobija više sigurnosti, mama manje preopterećenja, a tata dublji odnos sa detetom i jasniji osećaj pripadanja porodici.
Ako treba da se svede na par konkretnih stvari koje prave razliku, onda su to ove:
– Dosledno prisustvo, ne „veliki planovi jednom mesečno“
– Učešće u rutini (hranjenje, kupanje, spavanje), jer rutina gradi bliskost
– Podrška partnerki bez takmičenja ko je umorniji
Na kraju, najbolja definicija moderne očinske uloge je jednostavna: tata je onaj koji je tu, koji zna, koji oseća i koji radi – ne savršeno, nego stvarno. I baš u toj „stvarnosti“ deca najviše rastu.
