Stres je postao reč koju izgovaramo skoro svakog dana. Kažemo da smo pod stresom zbog posla, dece, novca, škole, obaveza ili stalnih vesti. Ali baš zato što se o njemu mnogo priča, često ga i potcenjujemo. Naviknemo se da funkcionišemo pod pritiskom i pomislimo da je to normalno.
Problem nastaje kada stres prestane da bude kratkotrajna reakcija, a postane način života. Tada telo i psiha stalno rade „pod alarmom”, čak i kada spolja deluje da sve držimo pod kontrolom.
Zabluda je da stres mora da se trpi
Prva velika greška je uverenje da je stres samo nervoza. On može da se pokaže kroz nesanicu, glavobolju, stezanje u grudima, bol u stomaku, razdražljivost, umor, pad koncentracije ili stalni osećaj da „ne možemo više”.
Druga zabluda je da se čovek može potpuno navići na stres. Možda može naučiti da ga ignoriše, ali telo ga i dalje registruje. Dugotrajan pritisak troši snagu, menja raspoloženje i može pogoršati postojeće zdravstvene probleme.
Treća zabluda je da stres uvek prolazi sam. Kratak stres posle napornog dana može proći uz odmor, san i razgovor. Ali ako traje nedeljama ili mesecima, obično traži ozbiljniju promenu navika, granica i podrške.
Ne rešava se sve jednom kupkom i dubokim udahom
Danas se stres često pakuje u brza rešenja: kupi ovo, popij ono, idi tamo i bićeš miran. Takve stvari mogu prijati, ali nisu dovoljne ako se ne rešava uzrok. Nema tog mirisnog ulja koje može da zameni san, razgovor, pomoć, jasne granice i manje preopterećenja.
Korisni koraci su jednostavni, ali traže doslednost:
– dovoljno sna
– redovni obroci
– šetnja ili blaga fizička aktivnost
– manje ekrana pred spavanje
– razgovor sa osobom od poverenja
– stručna pomoć kada stres preraste svakodnevno funkcionisanje
Nije slabost priznati da je previše. Slabost je gurati sebe do pucanja samo zato što smo navikli da sve izdržimo.
Stres ne možemo uvek izbeći, ali možemo naučiti da ga prepoznamo ranije i da ne čekamo da nas zaustavi telo.
