Kod beba igra nije razonoda u klasičnom smislu, nego način da upoznaju svet i izgrade osećaj sigurnosti. Kada se igrate, beba zapravo vežba pažnju, pokrete, govor, ali i ono najvažnije: povezivanje sa vama. Zato je bolje imati nekoliko kratkih, “pravih” trenutaka igre tokom dana nego dugo animiranje kad ste već iscrpljeni.
Kako beba “uči” kroz igru
U prvim mesecima bebi najviše prija ono što je jednostavno i ponovljivo: vaš glas, lice, dodir, ritam. Ne treba gomila igračaka. Beba se često “napuni” i umori brže nego što mislimo, pa je znak da je dosta kada skreće pogled, postaje nervozna, savija se unazad ili počne da plače. To nije “ne sviđa mi se”, nego previše podražaja.
Imajte na umu da se bebe razvijaju različitim tempom. Neka beba će ranije uživati u igri “pričam–ti gugućeš”, neka će prvo želeti mirno posmatranje. Vaš cilj nije da “izvučete reakciju”, nego da pratite bebu i ponudite igru koja joj prija.
Ideje za igru po uzrastu (bez preterivanja)
Od rođenja do oko 3 meseca, najjača “igračka” ste vi. Priđite licem blizu (na bezbednoj udaljenosti), pričajte sporije i menjajte mimiku. Kratko pevušenje, uspavanke i ritmično tapkanje po peleni često smiruju bebu i uče je ritmu govora. Možete i da radite nežne “bicikl” pokrete nogama ili blage masažne dodire po rukama i stopalima – to je i igra i način da beba upozna svoje telo.
Od 3 do 6 meseci bebe postaju radoznalije i počinju da “hvataju” svet. Tada su odlične igračke koje šuškaju, zveče ili su različitih tekstura. Igra “gde je?” (sakrijete lice rukama pa se pojavite) često izaziva prvi pravi smeh. U ovom periodu važan je i boravak na stomaku dok je beba budna i pod vašim nadzorom – ali kratko i više puta dnevno. Možete da legnete naspram bebe, stavite igračku ispred nje ili joj pričate da bi podigla glavu i ojačala vrat i ramena.
Od 6 do 12 meseci beba već istražuje, premešta stvari, udara, baca, puzi ili pokušava da ustane. To je faza “uzrok–posledica”: ako udarim, čuje se zvuk; ako bacim, ti podigneš. I umesto da vas to nervira, možete to pretvoriti u igru: kocke u kutiju pa napolje, prebacivanje kašike iz jedne posude u drugu, igranje sa plastičnim čašama, krpama i kutijama. Čitanje slikovnica sa malo teksta, pokazivanje prstom i imenovanje (“to je pas”, “to je lopta”) odličan su temelj za govor.
U svim uzrastima važi jedno pravilo: bolje je pratiti bebu nego pokušavati da je “zabavite”. Kad beba vodi, igra je kvalitetnija. A kad vi uživate, beba to oseti.
Najvažnije: igra ne mora da traje dugo. Dovoljno je 5–10 minuta nekoliko puta dnevno, ali da budete prisutni. To je ono što bebi ostaje – ne igračka, nego vaš pogled, glas i osećaj da je sigurna.
