Muzika u kući često ide “usput” – dok spremate ručak, dok se dete igra, u kolima na putu… I onda se desi ona iskrena dilema: da li muziku puštamo deci ili sebi? Nema ničeg lošeg u tome da dete čuje različite žanrove, ali je važno da izbor bude prilagođen uzrastu, da mu prija i da mu nešto “radi” – da ga smiri, razigra, podstakne govor ili ritam, umesto da ga samo preplavi bukom.
Kako da birate muziku koja je stvarno za dete
Najbezbedniji izbor su dečije pesme – kratke, jasne, sa ponavljanjem i temama koje su detetu bliske. Takve pesmice su odlične jer deca lako hvataju reči, ritam i rimu, pa se prirodno uključuju: pevuše, tapšu, imitiraju zvukove životinja, uče brojeve ili jednostavne pojmove. Još bolje je kad se vi priključite – zajedničko pevanje i igra nisu “glupiranje”, nego način da se dete opusti i da muziku doživi kao nešto svoje.
Za dnevne aktivnosti mogu lepo da rade i brže, razigrane pesme. One često podstaknu dete da se kreće u ritmu, da se razbudi i raspoloži. Nekad čak pomognu i u rutini (spremanje, oblačenje, pa i obrok), ali bez preterivanja – cilj je da muzika bude podrška, ne “trik” koji stalno morate da palite.
U kolima muzika može biti spasonosna, posebno na dužim putovanjima. Kad imate unapred spremnu listu pesama koje dete voli, put prođe mirnije i vama i njemu. A i dete dobije osećaj da je uključeno: “ovo je moja pesma” ume da reši pola nervoze.
Da li klasična muzika, “naša” muzika i narodnjaci imaju mesta?
Klasična muzika može biti odlična za decu – posebno kad vam treba nešto umirujuće i nenametljivo. Ne morate da pravite “program”, niti da se opterećujete imenima kompozitora. Dovoljno je da pustite lagane komade i posmatrate reakciju: nekad dete baš uz to najlakše crta, slaže kocke ili se smiri pred spavanje. Slično važi i za instrumentalnu muziku: tiha, nežna pozadina ume da napravi prijatnu atmosferu u kući.
A muzika vaše generacije? Realno – dete će je čuti, jer vi živite tu. Samo je poenta u meri: kombinujte. Neka bude i ono što vi volite, ali ne isključivo, i ne na način da dete stalno sluša tekstove i teme koje nisu za njegov uzrast. Isto važi i za narodnu muziku: sama po sebi nije “zabranjena”, jer je deo tradicije i kulture, ali opet – birajte šta puštate i koliko često.
Najvažnije pravilo od svih je jednostavno: pazite na glasnoću. Dečiji sluh je osetljiv, a muzika koja je vama “normalna” može detetu biti preglasna. Ako treba da vičete da biste se čuli – to je znak da je zvuk prejak.
Ukratko: prilagodite muziku detetu, mešajte žanrove s merom i neka muzika bude uživanje, a ne pozadina koja nadjačava detinjstvo.
