Pisma koja su vojnici slali svojim porodicama tokom Drugog svetskog rata predstavljaju dragocen svedočanstva o svakodnevnim životima na frontu i dubokom emotivnom povezivanju s domom. U vremenu kada su elektronski mediji bili nepoznati, a komunikacija spora i nesigurna, svaki dopis nosio je utehu, nadu i često poslednje reči vojnika koji su se borili na udaljenim bojištima.
Pisma kao mostovi
Ova pisma nisu samo dokumenti prošlih vremena, već mostovi između prošlih i budućih generacija, koji nam omogućavaju da razumemo ljudsku žrtvu, ljubav i patnju kroz lične priče.
Ovo su neka od tih pisama ruskih vojnika iz Drugog svetskog rata. I svako je priča za sebe.
“Doći će drugi život, pevaće se druge pesme”
Ivan Kolosov, 1941:
“Nikada ne bih ovako živeo da nije bilo tebe, Varja. Hvala ti, draga moja! Čovek stari, ali nebo je večno mlado, kao tvoje oči… Doći će drugi život, pevaće se druge pesme… I srećan sam što te ostavljam sa velikom ljubavlju”.
Artiljerac Miron Jermolčik, 1943:
“Čekam tvoje pismo, moje sunce, moja Anjuta. Plašim se ponekad i da zaspim, šta ako stigne vest da vam se nešto desilo. Sanjao sam kako dolaziš sa detetom i kažeš mi: ‘Rat je gotov’. Imamo sina. Znao sam i ime – Aljošenka. Čekaš me, osećam to svakom dlakom”.
Ilja Filatov, komandant divizije, tri dana pre pogibije:
“Živ sam i zdrav. Dobio sam vaše pismo i fotografije. Držim poziciju komandanta divizije. Pošaljite mi vesti o hlebu, zalihama… Vovu molim da se trudi u učenju. Ljubim vas sve puno”.
Timur Abramenko, 1943:
“Deco moja, pošaljite mi crtež kuće i bašte. Ja živim u zemljanoj pećini, kuću nisam dugo video. Pobedimo i živećemo bolje. Šuro, dušo, šalji mi pisma češće”.
Merkur Čeh, obraća se devojčici Ini:
“Hvala ti, Ino, na pismu. Tvoja kuća je uništena, ali mi ćemo se osvetiti. Moraš da učiš sa odličnim ocenama, tvoje znanje će biti važno za našu domovinu. Tvoj otac je heroj, i ponosi se njime”.
Nakon završetka rata, ljubav je i dalje bila jaka
Protivavionski strelac Jan Burljaj, 1945:
“Berlin je zauzet! Kakva radost! Ninuška! Uskoro ćeš biti sa mnom. Nedostaješ mi. Ljubim vas jako”.
Pešadinac Pavel Svjaženin, 1945:
“Draga moja Nataša, čestitam ti Dan pobede. U 2:30 čuli smo za pobedu. Ako pišem, znači da sam živ i ništa mi više ne treba. Pripremi litar. Ljubim te jako”.
