Odnos oca i ćerke može imati važnu ulogu u njenom odrastanju, ali ne nastaje preko noći i ne zavisi od velikih gestova. Gradi se svakodnevnim razgovorima, zajedničkim aktivnostima i osećajem da je otac prisutan kada je potreban.
Nije opravdano tvrditi da otac sam određuje sve buduće odnose svoje ćerke. Na razvoj deteta utiču majka, otac, drugi članovi porodice, vršnjaci, škola i brojna životna iskustva. Ipak, stabilan, brižan i pouzdan odnos sa ocem može biti jedan od važnih izvora sigurnosti.
Posebna veza nije stvar velikih gestova
Detetu je obično važnije da ga roditelj sasluša nego da mu neprestano kupuje poklone ili organizuje posebne događaje. Zajednički odlazak u šetnju, spremanje obroka, čitanje ili razgovor o školskom danu stvaraju prilike za povezivanje.
Otac ne mora uvek imati spreman savet. Dovoljno je da pokaže interesovanje i da ne umanjuje ćerkina osećanja rečenicama poput „nije to ništa“. Kada dete zna da može iskreno da govori bez ismevanja, lakše će se obratiti roditelju i kada se pojavi ozbiljniji problem.
Bliskost podrazumeva i poštovanje granica. Kako ćerka odrasta, treba joj omogućiti više samostalnosti, uz jasna i dosledna pravila primerena njenom uzrastu.
Kako otac gradi sigurnost i samopouzdanje?
Pohvale ne treba usmeravati samo na izgled. Korisnije je primetiti trud, radoznalost, upornost, hrabrost, odgovornost i ljubaznost. Tako dete dobija poruku da njegova vrednost ne zavisi od fizičkog izgleda ili tuđeg odobravanja.
Otac svojim ponašanjem pokazuje kako izgledaju poštovanje i zdrava komunikacija. Važno je da sasluša druge, ispuni obećanje kada može i prizna grešku kada pogreši. Izvinjenje roditelja ne ruši autoritet – ono detetu pokazuje kako izgleda odgovornost.
Nijedan roditelj nije savršen. Mnogo je važnije da bude predvidiv, zainteresovan i emocionalno dostupan. Čak i kada ne živi sa detetom, otac može graditi bliskost redovnim kontaktom, pouzdanošću i aktivnim učešćem u njenom životu.
Najčvršća veza ne nastaje iz jedne velike životne lekcije. Ona se gradi svaki put kada ćerka vidi da je njen glas saslušan, da su njene granice poštovane i da na oca može da računa.
