Svako dete ponekad kaže da nešto ne ume, da mu je teško ili da nije zadovoljno sobom. To je deo odrastanja. Ali ako dete često govori „glup sam”, „nikad ništa ne uradim kako treba” ili odustaje čim pogreši, roditelji treba da zastanu i obrate pažnju.
Preterana samokritičnost nije samo prolazna nervoza. Ona može uticati na samopouzdanje, učenje, druženje i spremnost deteta da proba nešto novo. Detetu koje je strogo prema sebi najčešće ne treba još pritiska, već sigurnost da greška nije kraj sveta.
Kako izgleda dete koje je prestrogo prema sebi?
Neka deca to pokažu kroz reči, a neka kroz ponašanje. Jedno dete će glasno reći da ništa ne zna, drugo će pocepati crtež jer nije ispao savršeno, treće neće ni pokušati da se uključi u igru jer se plaši da neće biti dovoljno dobro.
Znaci na koje roditelji mogu da obrate pažnju su:
– dete teško podnosi i malu grešku
– izbegava nove zadatke i izazove
– često se poredi sa drugima
– odbija pohvalu ili odmah kaže „nije to ništa”
– povlači se kada misli da neće uspeti
– govori ružno o sebi
Važno je ne ismevati takve rečenice i ne govoriti: „Ma nije to ništa.” Detetu tada može delovati kao da ga niko ne razume.
Kako roditelj može da pomogne?
Prvi korak nije ubeđivanje deteta da je „najbolje”, već slušanje. Umesto brzog odgovora, bolje je reći: „Vidim da ti je baš teško. Hajde da mi kažeš šta se desilo.” Tako dete uči da su osećanja dozvoljena i da ne mora samo da nosi teret.
Roditelji mnogo pomažu i ličnim primerom. Ako odrasli za svaku svoju grešku kažu „užasan sam” ili „nikad ništa ne umem”, dete usvaja isti unutrašnji glas. Bolje je pred detetom pokazati drugačiji model: „Pogrešio sam, ali mogu da probam ponovo.”
Pohvala treba da bude usmerena na trud, postupak i istrajnost, a ne samo na rezultat. Umesto „ti si najpametniji”, korisnije je reći: „Sviđa mi se što nisi odustao.”
Ako se samokritičnost pojačava, dete se povlači, stalno je tužno, uplašeno ili više ne uživa u stvarima koje je ranije volelo, dobro je potražiti savet školskog psihologa ili stručnjaka za mentalno zdravlje dece. Nekad je detetu potrebna dodatna podrška da ponovo nauči da prema sebi govori nežnije.
