Roditelji često brinu kada dete od godinu, dve ili tri ne govori onoliko koliko su očekivali. Neka deca rano počnu da spajaju reči, dok druga više pokazuju, gestikuliraju, brbljaju ili koriste samo nekoliko izraza. Važno je znati da se govor ne razvija samo kroz „vežbe”, već najviše kroz svakodnevni odnos, slušanje i ponavljanje.

Detetu nisu potrebne skupe igračke da bi učilo da komunicira. Najviše mu znače roditelj koji ga gleda, sluša, odgovara na njegove pokušaje i pretvara obične trenutke u priliku za razgovor.

Govor se uči kroz dan, ne samo za stolom

Prvi korak je da roditelj zaista obrati pažnju na ono što dete već radi. Možda ne kaže reč jasno, ali pokazuje prstom, donosi predmet, vuče roditelja za ruku ili koristi isti zvuk za određenu stvar. To je takođe komunikacija.

Dok perete sudove, spremate veš, obuvate dete ili idete do prodavnice, možete govoriti kratko i jasno: „Obuvamo patike”, „Sipam vodu”, „Evo crvene majice.” Tako dete povezuje reči sa stvarnim predmetima i radnjama.

Dobro je detetu nuditi male izbore: „Hoćeš jabuku ili bananu?”, „Želiš plavu ili žutu čašu?” Čak i ako dete pokaže prstom, to je početak razgovora. Roditelj tada može da kaže: „Hoćeš bananu. Evo banane.”

Ne čekajte savršenu reč

Mala deca često ne izgovore reč pravilno iz prvog pokušaja. Umesto ispravljanja uz rečenicu „Ne kaže se tako”, bolje je ponoviti pravilan oblik prirodno. Ako dete kaže „vava” za vodu, roditelj može da odgovori: „Da, voda. Hoćeš vodu?”

Pesmice, čitanje slikovnica, razgovor u autu i imenovanje hrane tokom obroka mogu mnogo da pomognu. Kratke rečenice, ponavljanje i strpljenje bolji su od previše pitanja. Dete ne treba stalno ispitivati, već mu dati prostor da se uključi.

Prirodno jačanje imuniteta deteta: šta zaista pomaže?

Korisno je obratiti pažnju na ove male navike:

– slušajte dete i kada koristi gestove
– pričajte tokom običnih kućnih poslova
– nudite jednostavne izbore
– pevajte i ponavljajte pesmice
– pohvalite svaki pokušaj komunikacije

Ako dete ne brblja, ne koristi gestove, ne reaguje na govor, ne pokušava da komunicira ili roditelj ima osećaj da razvoj značajno kasni, najbolje je razgovarati sa pedijatrom ili logopedom. Rana podrška ne znači da nešto „nije u redu” sa detetom, već da mu se daje pomoć onda kada najviše može da koristi.