Sve je više muškaraca koji se za očinstvo odlučuju kasnije nego prethodne generacije. Razlozi su različiti: duže školovanje, karijera, finansijska stabilnost, drugi brak, kasnije pronalaženje partnera ili jednostavno osećaj da ranije nije bio pravi trenutak. I u tome nema ničeg neobičnog. Roditeljstvo nije trka, niti postoji jedna idealna godina koja važi za sve.
Godine donose zrelost, ali i praktična pitanja
Ipak, kasnije očinstvo otvara pitanja o kojima se često manje govori nego kada je reč o godinama majke. Muškarci mogu da ostvare potomstvo i u zrelijem dobu, ali to ne znači da godine nemaju nikakav uticaj. Sa starenjem se kod dela muškaraca mogu menjati kvalitet sperme, pokretljivost spermatozoida i vreme potrebno da par dođe do trudnoće.
Pored medicinske strane, postoji i porodična, svakodnevna dimenzija. Beba traži mnogo energije, a dete kasnije traži prisutnost, strpljenje, igru, razgovor i podršku kroz važne životne faze. Stariji otac može imati više smirenosti, životnog iskustva i finansijske sigurnosti, ali je realno da se zapita i koliko će moći da prati tempo deteta kroz godine koje dolaze.
Kada je vreme za razgovor sa lekarom i partnerom?
Odluka o roditeljstvu u kasnijim godinama ne treba da se svodi na strah, ali ne bi trebalo ni da se romantizuje. Najbolje je da par razgovara otvoreno: o zdravlju, planovima, podršci porodice, finansijama i očekivanjima.
Korisno je obratiti pažnju na nekoliko stvari:
– opšte zdravstveno stanje budućeg oca
– ranije bolesti, terapije ili operacije
– životne navike, san, ishranu, pušenje i alkohol
– koliko dugo par pokušava da ostvari trudnoću
– da li postoji potreba za proverom plodnosti kod oba partnera
Važno je naglasiti: kasnije očinstvo samo po sebi ne znači da će doći do problema. Mnogi muškarci postaju posvećeni i aktivni očevi u zrelijim godinama. Ali odgovorna odluka podrazumeva da se ne gleda samo želja za detetom, već i ono što dete dobija na duže staze – vreme, prisustvo, stabilnost i brigu.
