Neplodnost je tema o kojoj se i dalje često ćuti. Parovi koji prolaze kroz pokušaje, preglede, terapije ili gubitke neretko se osećaju usamljeno, kao da svi drugi lako dobijaju ono za čim oni čeznu. Još teže bude kada okolina postavlja pitanja bez mere: „Kad ćete drugo?”, „Šta čekate?”, „Samo se opustite.”

Takve rečenice možda nisu izgovorene zlonamerno, ali mogu duboko da zabole. Neplodnost nije stvar nečije krivice, slabosti ili nedovoljne želje. To je medicinski, emotivni i porodični izazov koji zaslužuje više razumevanja.

Zašto moramo promeniti način na koji pričamo?

Jedna od najvećih zabluda je da je problem uvek kod žene. U stvarnosti, plodnost zavisi od oba partnera, opšteg zdravlja, godina, hormona, kvaliteta jajnih ćelija i spermatozoida, stanja materice, jajovoda i mnogih drugih faktora. Zato rečenice koje krivicu guraju samo na jednu osobu nisu samo netačne, već i nepravedne.

Parovima je često teško jer moraju da donose velike odluke dok su emotivno iscrpljeni. Pregledi, čekanje rezultata, terapije, troškovi i neizvesnost mogu uticati i na odnos, i na samopouzdanje, i na svakodnevni život.

Zato je važno ne umanjivati tuđu bol. Rečenice poput „Biće kad prestaneš da misliš o tome” ili „Usvojite pa ćete zatrudneti” ne pomažu. Mnogo bolje je reći: „Tu sam ako želiš da pričaš” ili „Neću te ispitivati, ali možeš da računaš na mene.”

Podrška ne mora da bude velika da bi značila

Ljudi koji prolaze kroz neplodnost ne traže uvek savet. Često im je potrebna osoba koja će slušati bez požurivanja i bez nametanja rešenja. Nekada je najveća podrška to što ih ne pitate na svakoj proslavi kada stiže beba.

Ako ste vi u tom procesu, važno je da znate da ne morate sve nositi sami. Razgovor sa lekarom, psihologom, partnerom ili grupom podrške može pomoći da se osećaj izolacije smanji. Nije sramota potražiti stručnu pomoć, posebno kada tuga, strah i neizvesnost počnu da preplavljuju svakodnevicu.

Muška neplodnost: šta je stvarno problem?

Porodica može nastati na različite načine: prirodnim začećem, medicinski potpomognutom oplodnjom, donacijom, usvajanjem ili drugim putem koji par izabere. Nijedan put nije „manje vredan” ako u njemu postoji ljubav, odgovornost i želja da se detetu pruži dom.

O neplodnosti treba govoriti tiše, pažljivije i sa više poštovanja – jer nikada ne znamo kroz šta neko prolazi dok se smeje za porodičnim stolom.