Zacenjivanje (napad zadržavanja daha) najčešće izgleda ovako: dete se iznervira ili uplaši, glasno zaplače, pa u jednom trenutku „zastane“, kao da ne može da udahne. Može da promeni boju u licu (plavičasto ili bledo), da klone, nekad čak i kratko „odseče“ i odmah se povrati. Koliko god zastrašujuće delovalo, u većini slučajeva to je benigna pojava u ranom detinjstvu i nije znak da dete „ostaje bez kiseonika zauvek“.
Šta je zacenjivanje i zašto se dešava
Najčešće se javlja kod beba i male dece (obično od oko 6 meseci pa do predškolskog uzrasta), baš u periodu kada emocije „preplave“, a dete još nema način da ih reguliše. Okidači su tipično frustracija (zabrana, umor), bol (pad, udarac) ili iznenadni strah. Neka deca imaju „plavi“ tip (posle jakog plača zadrže dah i poplave oko usana), a neka „bledi“ tip (posle iznenadnog bola/straha naglo poblede i klonu). U oba slučaja epizoda je obično kratka i završava se spontano.
Važno je da znate: zacenjivanje nije isto što i gušenje hranom i najčešće nije epileptični napad. Ipak, prvi put (ili ako se epizode ponavljaju) ima smisla da pedijatar proceni situaciju i, po potrebi, proveri i stvari poput anemije (nedostatka gvožđa), jer kod neke dece to ume da bude povezano.
Kako postupiti tokom epizode i kada je hitno
U trenutku kad krene napad, najvažnije je da vi ostanete pribrani. Spustite dete na sigurno mesto (najbolje na pod), okrenite ga blago na bok i pazite da se ne udari. Otpustite tesnu odeću oko vrata i samo posmatrajte.
Nemojte raditi stvari koje mogu da naprave problem: ne tresite dete, ne sipajte vodu, ne udarajte po licu, ne stavljajte ništa u usta (ni prst, ni kašiku) i ne pokušavajte da „izvučete jezik“. Ovo obično prođe samo za kratko vreme, a cilj je samo da dete bude bezbedno dok traje.
Kad prođe, dete može da bude umorno, zbunjeno ili da nastavi da plače. Umirite ga normalno, bez „velike predstave“. Ako svaki put posle zacenjivanja dete dobije ogromnu pažnju ili popuštanje, može nesvesno da počne češće da ulazi u taj obrazac kad je frustrirano. Granice i rutina ostaju iste, samo vi reagujete mirno i dosledno.
Obavezno se javite pedijatru ako je to prvi put, ako se ponavlja često ili ako vam nešto „ne liči“ na uobičajenu sliku. A odmah potražite hitnu pomoć ako epizoda traje neuobičajeno dugo, ako se dete ne oporavlja brzo kao inače, ako je mlađe od oko 6 meseci, ako se desilo bez plača/okidača, posle povrede glave, ili ako primećujete trajne probleme sa disanjem.
Ako hoćeš, napiši mi uzrast deteta i kako tačno izgleda epizoda (da li prethodi jak plač, da li dete poplavi ili pobledi, koliko traje), pa ću ti pomoći da proceniš da li zvuči kao tipično zacenjivanje ili nešto što treba brže proveriti.
