Kad se unuci nađu kod bake i deke, najvažnije nije da “nešto radimo po svaku cenu”, nego da budemo zajedno. Deca najviše pamte osećaj: da su viđena, saslušana i da im je bilo lepo. Dobra vest je da za to ne treba ni poseban budžet ni savršena organizacija — dovoljno je malo mašte i volje.
U nastavku su ideje koje lako možete prilagoditi uzrastu, prostoru i vremenu koje imate.
Porodične priče koje se pamte
Zajedničko vreme može da počne jednostavno: pričom. Unuci obožavaju kad saznaju kako je bilo “nekad”.
— Ispričajte kako ste vi išli u školu, koje igre ste igrali, šta ste voleli da jedete.
— Pokažite stare fotografije i napravite mini “izložbu” na stolu.
— Zamolite unuke da postavljaju pitanja: “Ko je ovo?”, “Gde je to?”, “Šta se tada desilo?”
Ako želite da to bude još zanimljivije, zajedno napravite “porodičnu knjigu uspomena”: svesku u kojoj ćete upisivati kratke priče, smešne događaje i lepe rečenice koje deca kažu.
Igra pitanja
Ovo je sjajan način da dete priča, a da ne deluje kao ispitivanje.
Primeri pitanja:
— Koji ti je danas bio najbolji deo dana?
— Da možeš da izabereš supermoć, koja bi bila?
— Šta bi voleo/la da naučiš ove godine?
— Koja ti je omiljena uspomena sa mnom?
Možete i da se dogovorite da svako postavlja po jedno pitanje naizmenično — i tako dobijete razgovor koji teče prirodno.
Kreativne aktivnosti bez “mora da bude lepo”
Deca uživaju kad stvaraju, a najbolji deo je što rezultat ne mora biti savršen.
— Crtajte jedni druge (portreti su uvek hit).
— Pravite kolaže od starih časopisa ili papira u boji.
— Napravite “porodični grb” ili zastavu porodice.
— Pravimo ukrase za frižider ili kutiju “blaga” sa sitnicama.
Ako je dete starije, možete probati i “strip dan”: nacrtajte kratku priču u 4 sličice.
Kuhinja kao mesto zabave
Zajedničko spremanje hrane je aktivnost koja gotovo uvek uspe.
— Mešanje testa, pravljenje jednostavnih palačinki ili domaćih kiflica.
— Pravljenje voćne salate (deca vole da “seckaju” uz nadzor).
— Dekorisanje: posip, cimet, orašasti plodovi, oblikovanje.
Unuci se osećaju važno kad imaju “svoj zadatak”, a vi dobijate vreme za razgovor i smeh.
Igre koje spajaju generacije
Ne mora ništa komplikovano — samo da svi učestvuju.
— Društvene igre koje imate kod kuće (kockice, table, karte).
— Slagalice i puzzle (odlično za mirnije popodne).
— “Pantomima” ili “pogodi šta sam zamislio/la”.
Ako nemate društvene igre, napravite svoje: papir + olovka i smišljate pravila zajedno.
Aktivnosti napolju: kratko, ali vredno
Šetnja ne mora da bude “veliki izlet” da bi bila posebna.
— Krug po komšiluku uz traženje “5 zanimljivih stvari” (neobičan list, lepa kuća, pas, boja auta…).
— Park i klupa + razgovor ili užina.
— Mini “foto-šetnja”: dete fotografiše sve što mu je zanimljivo (telefon ili aparat).
U prirodi deca često postanu mirnija i otvorenija za razgovor, a i svi se bolje osećaju.
Učenje kroz igru
Bake i deke često prirodno prenose znanja, a deca to doživljavaju kao avanturu.
— Sadnja semena u saksiju i praćenje rasta.
— Pravljenje “malog eksperimenta” (npr. šta pluta, šta tone).
— Učenje jednostavnih veština: vezivanje pertli, slaganje veša, peglanje maramice (uz igru).
Ritual koji ostaje vaš
Najlepše je kad se nešto ponavlja. Ne mora često — samo da bude “vaše”.
— Svaki put kad se vidite, pravite isti čaj i pričate 10 minuta.
— Jedna zajednička igra pre večere.
— “Priča za kraj dana” (čak i kad je dete već veće).
Rituali stvaraju osećaj sigurnosti i pripadanja — i zbog toga se unuci vraćaju sa osmehom.
