Obroci sa malim detetom često ne izgledaju kao mirna porodična scena iz reklame. Ima prosute vode, hrane na podu, kašike koja završi u krilu i deteta koje baš tada želi da ustane. Ipak, sto je jedno od prvih mesta gde dete uči strpljenje, granice, samostalnost i odnos prema drugima.
Lepi maniri ne nastaju preko noći. Dete ih uči postepeno, gledajući odrasle i ponavljajući ono što vidi. Zato nije dovoljno samo govoriti „sedi lepo” ili „ne bacaj hranu”. Mnogo je važnije da dete za stolom vidi smirenost, doslednost i ponašanje koje i samo može da usvoji.
Kada je dete spremno da uči ponašanje za stolom?
Već oko druge godine dete može da razume jednostavna pravila, ali ne treba očekivati savršenstvo. U tom uzrastu ono još istražuje teksturu hrane, ispituje reakcije roditelja i uči šta sme, a šta ne.
Zato je bolje krenuti od malih pravila:
– ruke se peru pre jela
– za stolom se sedi dok traje obrok
– hrana se ne baca
– kaže se „molim”, „hvala” i „prijatno”
– telefon, igračke i crtani ne moraju da budu deo svakog obroka
Ova pravila treba ponavljati mirno, bez dugih predavanja. Ako dete baci hranu, roditelj može kratko da kaže: „Hrana ostaje na stolu. Ako ne želiš više, reci gotovo.” Takva poruka je jasna, a ne ponižava dete.
Zašto je važno da obrok ne postane borba?
Roditelji često iz najbolje namere pretvore ručak u pregovore, molbe ili svađu. Međutim, dete mnogo bolje sarađuje kada je atmosfera za stolom prijatna. To ne znači da treba dozvoliti sve, već da granice budu mirne i predvidljive.
Dete će lakše prihvatiti pravila ako jede sa porodicom, ako vidi odrasle kako koriste pribor, razgovaraju pristojno i poštuju vreme obroka. Pohvala takođe pomaže, ali treba hvaliti konkretno: „Baš lepo što si obrisao usta salvetom” ili „Hvala ti što si sačekao.”
Brljanje je deo učenja, naročito kod mlađe dece. Ali bacanje hrane, ustajanje posle svakog zalogaja ili vikanje za stolom jesu ponašanja koja se mogu nežno zaustavljati.
Najbolji rezultat dolazi kada roditelj ne očekuje „malog odraslog čoveka”, već dete koje uči. Uz strpljenje, ponavljanje i dobar primer, porodični sto postaje mesto gde se ne uči samo kako se jede, već i kako se poštuju drugi.
