Roditelji često traže igračke, kurseve i metode koje će „pojačati” dečiju inteligenciju. Iako dobra stimulacija može mnogo da znači, važno je znati da se dete ne razvija samo kroz zadatke i vežbanke. Mozak deteta raste kroz igru, razgovor, pokret, san, ljubav i svakodnevna iskustva.

Inteligencija nije jedna osobina koja se samo izmeri i zauvek ostaje ista. Deca razvijaju različite sposobnosti: govor, pamćenje, logiku, maštu, snalaženje u prostoru, razumevanje emocija i rešavanje problema.

Šta najviše hrani dečiji mozak?

Najjednostavnije stvari često su najvrednije. Kada roditelj priča sa detetom, čita mu, peva, postavlja pitanja i strpljivo sluša odgovore, dete dobija bogat jezik i sigurnost. Kada se igra kockama, slaže slagalice ili pravi kuću od ćebadi, razvija planiranje i maštu.

Pokret je takođe važan. Trčanje, penjanje, skakanje, hvatanje lopte i crtanje nisu samo „trošenje energije”. Kroz njih dete uči koordinaciju, prostor, ravnotežu i kontrolu tela.

Detetu ne treba savršen program, već bogato i sigurno okruženje.

Deset navika koje pomažu razvoju

Korisno je da roditelji u svakodnevicu uvedu male, ali stalne podsticaje:

– čitanje priča naglas
– razgovor bez požurivanja
– slobodna igra bez ekrana
– dovoljno sna
– boravak napolju
– muzika, crtanje i građenje
– zagonetke i pitanja „šta misliš?”
– uključivanje deteta u kućne poslove
– pohvala truda, ne samo uspeha
– mirno prihvatanje grešaka

Hobi nije luksuz: zašto je deci potreban?

Ekrani ne moraju biti potpuno zabranjeni, ali ne treba da zamene razgovor, igru i pokret. Dete najbolje uči kada je aktivno, a ne kada samo gleda.

Važno je i da roditelji ne porede dete sa drugima. Neko rano progovori, neko brzo sklapa slagalice, neko ima sjajnu maštu, a neko uči kroz pokret. Razvoj ima svoj ritam.

Cilj nije napraviti „najpametnije dete u grupi”, već dete koje voli da uči, veruje da može da napreduje i ne boji se novih izazova. Radoznalo dete je dete koje već ima dobar temelj za učenje.