Pubertet često iznenadi roditelje više nego decu. Promene u telu, raspoloženju, interesovanjima i odnosu prema porodici mogu delovati naglo, ali one su deo normalnog odrastanja. Zato je važno da razgovor ne počne tek kada dete već uplašeno primeti prvu promenu.
Najbolje je o pubertetu pričati ranije, jednostavno i bez drame. Dete ne mora odjednom da zna sve detalje, ali treba da zna da su promene koje dolaze prirodne i da uvek može da pita.
Zašto je važno pričati pre prvih promena?
Deca danas do informacija dolaze brzo, ali ne uvek iz pouzdanih izvora. Ako roditelji ćute, dete će odgovore potražiti među vršnjacima, na internetu ili kroz sadržaj koji nije prilagođen njegovom uzrastu. Tada se lako javljaju zbunjenost, stid ili pogrešna uverenja.
Devojčicama treba objasniti menstruaciju pre nego što se prvi put desi. Dečacima treba reći da će im se menjati glas, telo, koža i da su jutarnje erekcije ili polucije deo razvoja. I devojčice i dečaci treba da znaju da se telo ne menja svima istim tempom.
Najvažnija poruka je: sa tobom se ne dešava ništa sramotno.
Kako razgovarati da dete zaista sluša?
Razgovor o pubertetu ne mora biti veliki porodični sastanak. Često je bolje pričati usput, dok šetate, vozite se ili sređujete sobu. Tada je detetu lakše da pita, jer se ne oseća kao da je „na ispitivanju”.
Roditelj može da krene jednostavno: „U narednim godinama telo će početi da ti se menja. To se svima dešava, samo ne u isto vreme.” Takva rečenica otvara vrata, a ne stvara neprijatnost.
Dobro je pričati i o higijeni, dezodoransu, bubuljicama, promenama raspoloženja, privatnosti i poštovanju tuđih granica. Pubertet nije samo biološka tema, već i prilika da dete uči o odgovornosti prema sebi i drugima.
Ako dete ne želi odmah da razgovara, ne treba ga pritiskati. Dovoljno je da zna da roditelj nije neprijatelj i da nijedno pitanje nije „glupo”. Kada dete o telu može da govori bez stida, lakše će se obratiti odraslima i kada mu zaista bude potrebna pomoć.
